Faze sna: REM i ne-REM faza sna

Kompletan proces spavanja nije jednak od početka do kraja sna, već je podeljen po fazama. Spavanje se odvija u fazama koje se ponavljaju tokom procesa, a koje su različite u odnosu na to šta se od procesa odvija u mozgu. Od dubokog sna, do faze u kojoj se sanja, spavanje je od vitalnog značaja za telo i um. Svaka faza sna igra drugačiju ulogu u pripremanju vašeg organizma za dan koji sledi.

Postoje dva glavna tipa sna:

• Ne-REM tip se sastoji od tri podfaze sna, od kojih je svaka dublja od prethodne:
  
  1. Podfaza 1 – prelazak u stanje spavanja – Ova faza traje otprilike 5 minuta. Oči se polako miču ispod kapaka, mišićna aktivnost se usporava i lake se možete „probuditi“. Ovo je polusvesno stanje.
  2. Podfaza 2 – lagani san  – Ovo je prva faza pravog sna, i traje od 10 do 25 minuta. Oči prestaju da se kreću ispod kapaka, otkucaji srca se usporavaju i smanjuje se telesna temperatura.
  3. Podfaza 3 – dubok san  – Ovo je faza u kojoj je teško probuditi se, pa čak i ako se probudite, nekoliko minuta ne možete da se prilagodite i često se osećate grogi i dezorijentisano. U ovoj najdubljoj fazi spavanja, moždani talasi su jako spori. Krvni pritisak ide od mozga ka mišićima, obnavljajući fizičku energiju.
  
  
• REM – faza naglih pokreta očiju – Nastaje otprilike nakon 70 do 90 minuta od padanja u san, i u ovoj fazi se pojavljuju snovi. Oči se brzo pokreću, disanje je sve ubrzanije, nepravilnije i pliće, broj srčanih otkucaja i krvni pritisak se povećavaju. Tokom ove faze, ruke i noge su potpuno paralisane.

Istraživači ne razumeju u potpunosti REM san i spavanje.  Oni znaju da je ova faza bitna za stvaranje dugoročnih memorija.

Ako se spavajuća osoba probudi u REM fazi, ona će u 80-90 % slučajeva izjaviti da je upravo sanjala, a ako se probudi u n-REM fazi, ona će to ređe izjaviti. REM san odnosi se na čitav sled događaja, vizualno je složen i ima radnju koja se doživljava kao realnost, dok se n-REM san više odnosi na neku izolovanu sliku ili čulni doživljaj. Iako ti doživljaji mogu biti suprotni iskustvu i izvesnoj logici, za vreme sanjanja ne primećujemo njihovu nelogičnost, odnosno ta nelogičnost nam ne smeta.

U fazi n-REM spavanja može se javiti noćni strah, kao i hodanje u snu. Noćni strah je izražen osećaj straha pri čemu se osoba često budi vrišteći! To treba razlikovati od noćne more (jako neprijatan san) u REM fazi kod ljudi svih godina. Noćni strah u n-REM fazi češće se javlja kod dece.

Uz noćni san mi takođe doživljavamo i sanjarenje. Jedna od definicija sanjarenja kaže da je to oblik pažnje usmerene na primarne psihičke ili mentalne zadatke koje smo dobili ili na predmete koje često gledamo i slušamo. Sanjarene je, dakle, jedan oblik budnog stanja. Tokom sanjarenja mi gubimo svest o spoljašnjem svetu. Sanjarenja se obično događaju onda kada je situacija u spoljašnjem svetu dosadna i bez promena. Svi se slažu da sanjarenje ima ulogu u pripremi za buduće delovanje (virtualno iskušavanje različitih životnih situacija).

Prema sadržaju postoje četiri vrste sanjarenja:

• samooptužujuće (šta bi bilo da sam to uradio ili rekao, a ne ovo?)
• dobro kontrolisano i osmišljavajuće (planiranje)
• autističko (materijal povezan sa noćnim snom probija se i uznemirava svest)
• neurotično (fantazije)