10 saveta za bolji san Vašeg deteta

Ne postoje stroga i brza pravila za ponašanje pri spavanju, kao i uvek,  postoje individualne varijacije.

Vaše dete je jedinstveno. Ako vaša rutina funkcioniše, za vas je to verovatno najbolje. Neki pristupi deluju bolje od drugih, a sledeće smernice su se pokazale efikasnim.

1. Učinite spavanje delom porodičnog prioriteta i delom vašeg dnevnog rasporeda. Odredite koliko vremena za spavanje treba svakom članu porodice, te se pobrinite da svako dobije onoliko sna koliko mu je neophodno za normalno funkcionisanje. Razgovarajte sa detetovim pedijatrom o mogućim problemima spavanja. Većina njih se može lečiti i izlečiti.

2. Naučite kako prepoznati probleme sa spavanjem kod vašeg deteta. Simptomi poteškoća sa spavanjem uključuju nemogućnost da se zaspi, buđenje tokom noći, hrkanje, odugovlačenje i otpor pri odlasku na spavanje, poteškoće tokom spavanja kao što su glasno ili teško disanje. Problemi sa spavanjem mogu se videti u ponašanju tokom dana. Ako vaše dete tokom dana izgleda umorno, pospano ili mrzovoljno, obavestite njegovog pedijatra.

3. Doslednost. Kao i kod svih aspekata roditeljstva, doslednost i odlučnost su ključni elementi uspeha. Bez toga se ne može očekivati da će se vaše dete naučiti ponašanju ili ga promeniti.

4. Timski rad. Ukoliko su dva roditelja, važno je prethodno se dogovoriti i usaglasiti oko strategije roditeljstva, da oboje deluju kao tim. Ukoliko počinjete s novim ritualom pre spavanja, svom detetu objasnite vaša nova očekivanja, svakako ukoliko je dete dovoljno staro da razume.

5. Definišite vreme spavanja i buđenja. To osigurava i usklađuje vaša očekivanja i očekivanja vašeg deteta te vam omogućava da dobro kreirate rutinu spavanja.

6. Rutina, rutina, rutina. Deci se sviđa, uspešna je i deluje. Rutine određuju očekivanja i pomažu učvrstiti ponašanje; večernja rutina pre spavanja pomaže vašem detetu da se nauči kako lakše zaspati, isto kao što i čitanje u krevetu može uspavati neke odrasle osobe. Struktura rutine spavanja isto tako povezuje spavaću sobu sa prijatnim osećanjima i podstiče stvaranje osećaja sigurnosti.

7. Odeća i sobna temperatura. Takođe, ni ovde nema pravila, međutim, trebalo bi da svoje dete oblačite kao što oblačite sebe i imajte na umu, da manja deca često odgurnu pokrivač sa sebe i ne mogu se sami ponovno pokriti. Ljudi obično bolje spavaju u hladnijim nego u toplijim prostorijama.

8. Prethodni element. Vreme spavanja znači odvajanje i ono se može olakšati prethodnim obektom, kao što je lutka, medvedić, pokrivač ili nešto slično, što nudi udobnost. Tako nešto pruža osećaj sigurnosti i  teši dete.

9. Tama i tišina. Uverite se da je soba zamračena i tiha te da je nivo buke u kući nizak. Ako vaše dete ne voli potpuno mračnu sobu, uključite noćnu lampicu ili ostavite upaljeno svetlo na hodniku i vrata spavaće sobe otvorena.

10. I poslednja stvar. Deca prije spavanja uvek zatraže još nešto – poljupce, zagrljaje, vodu. Mogu biti jako inventivni. To je potrebno predvideti i sve učiniti, pre nego dođe vreme spavanja. Neka vaše dete zna, kada je jednom u krevetu, mora tamo i ostati.

Ako ste roditelj, od rođenja do adolescencije bićete svedok promena u navikama spavanja svog deteta. Poteškoće mogu nastati ako roditelji deci dozvole da razviju loše navike spavanja. Puno poteškoća sa spavanjem u ranom detinjstvu ima veze sa uspostavom rutine i interakcije između dece i roditelja.